Dreamer1

Bosnia

“Znala je ona da ga neće moći tek tako preboleti,koliko god pokušavala i trudila se,samo to nije htela da pokaže. Nije htela da pokaže da je baš ona pala zbog njega. Čak na neki način,nije mogla da prihvati činjenicu da on više nije njen. A uistinu.. Bio je njen. Samo to nije znala. Nikada nije bila usamljenija i praznija,a nikada više ljudi nije bilo oko nje. Bilo joj je posvećeno toliko pažnje i ljubavi,ali.. Nije bilo njega. Umela je da odglumi ravnodušnost. Kada bi pogledao u nju, nasmejala bi se, pokazujući mu šta je izgubio. A suze, njih je čuvala, on ionako ne bi umeo da ih ceni. Tako je bar mislila..
A on.. On ju je voleo. Svakim danom sve više. Svakim danom mu se činila sve lepša,lepši osmeh,pogled.. Znao je da će ga jednom preboleti,zaboraviti.. Samo ga je brinulo vreme. Nije želeo da se to desi brzo. Tako je bar znao da je na neki način samo njegova,dok mu je neko drugi ne otme. Bio je u jedno siguran. Da je ona devojka za sva vremena. On će se vratiti svom životu, navići će se na njeno odsustvo. Sve će biti onako kao pre nego što je nju upoznao. Samo… Eto, faliće mu.. I to je sve.
Oboje su želeli da ne postoji noć. Kada ona dođe,shvate koliko nedostaju jedno drugom.
Uvek će jedno drugo čuvati u malom kutku svog srca,bez obzira na sve.. Valjda zato što su znali da se to što su osetili,oseća samo sa tom jednom,posebnom osobom.”